Kako izgleda rad u prostoru?
Rad u Prostoru je bogat aktivnostima, topao i ispunjen međusobnom podrškom. Skoro svakog dana organizuju se razne radionice – od likovnih i računarskih, preko radionica engleskog jezika i slobodnog vremena, do grupa podrške i radionica životnih veština. Ja sam najviše učestvovala u radionicama životnih veština i likovnim radionicama. Na radionicama životnih veština zajedno kuvamo, pravimo kolače, torte, pite, čistimo, razgovaramo, smejemo se – jednostavno, delimo svakodnevicu, dok na likovnim radionicama stvaramo – ponekad kroz usmereni rad, a ponekad potpuno slobodno.
Kakva su dosadašnja iskustva?
Moje iskustvo u Prostoru prevazišlo je očekivanja koja sam imala. Sećam se svoje prve radionice – imala sam malu tremu, pitala se kako će sve izgledati, da li ću se dopasti korisnicima i uspeti da se uklopim. A onda su me oni dočekali sa osmesima, kafom i slatkišima, ushićeni što su dobili još jednog novog člana. Njihova srdačnost i otvorenost su ostali isti i danas. Među korisnicima postoji istinska briga i ljubav – čuju se van radionica, pitaju jedni za druge kad neko izostane, međusobno se podržavaju i nikada ne osuđuju.
Da li imaš poruku za buduće volontere?
Za sve one koji razmišljaju o volontiranju u Prostoru, mogu reći da nikada nisam doživljavala dolazak u Prostor kao obavezu, već sam jedva čekala dan u nedelji kada ću tamo otići. Prostor nije obično udruženje, već zajednica ljudi koji vas prihvate takve kakvi jeste, koji vas uče empatiji, strpljenju i stvarnoj ljudskoj povezanosti.
Andrijana Daćevac
